• 
• 

Details

Published on Tuesday, 12 June 2018 18:04

Hits: 4465

Dunavska tura

Nedeljko jednom davno napisa:

 Jedno od najčešćih strateških pitanja i odgovora pri planiranju zujanja:
- 'oćemo li? - 'oćemo!
- đe ćemo? - đe god 'oćeš!
- kad ćemo? - kad god kažeš!
- može l' sada još po jedno?
- a što ne bi moglo, nismo bolesni!...

Nije bitno ko pita, a ko odgovara

 

Od prilike tako je bilo i prilikom planiranja ove, Dunavske ture. 

Odavno se ona mota po "njegovoj" glavi ali kad dodje leto, nema dovoljno vikenda, odmora i slobodnih dana da se svi snovi ispune. A bajkeri svoje snove žive!

Procenili smo da je polovina maja dobar termin za polazak. Ispratili već svečano otvaranje sezone, odvozali nekoliko skupova u regionu i eto prilike da se otisnemo na put. Plan je kartografski ovakav:

 

Mogla se tura nazvati i 5B, obzirom da smo planirali Balaton, Beč, Brno, Bratislavu, Budimpeštu i na istoku do Temišvara. No, ime nije ni najmanje bitno. Važno je sjesti na motor, naoružati se dobrom voljom, poneti koji dinar, levom nogom "na dole" i pravac prvo odredište!

Grupa broji 4 člana. Svi već stari znanci iz MK Istok. Putovalo se već zajedno, dobro se razumemo, a cilj je uživanje u čarima nekoliko gradova centralne Evrope. Plan je prevesti 7 zemalja u 7 dana. Hrvatska, Madjarska, Austrija, Ćeška, Slovačka, Rumunija i Srbija. Krug se završava u Banja luci, a trebao bi da broji oko 1800 km. Ekipu čine Nedo, Gaja, Abram i ja, a voze se dvije Honde i dva BMW-a.

1. dan, Banja Luka - Keszthely (jezero Balaton)

Pokret je u ponedeljak. Pa kako drugačije? Od ponedeljka se sprema ispit, počinje sa dijetom, prestaje se pušiti, kreće na bazen ili teretanu, zašto ne i krenuti na put? :)

Dan vreo. Obećava dobro znojenje. Okupljamo se u našem club house. No, kako čekamo jedni druge, tako nam se od Jajca primiću tamni oblaci. Sparina je sve jača. Razmišljamo da li odmah da oblačimo kišna odjela ili da ipak riskiramo bez njih. 

Krećemo! 

Kišni oblaci u retrovizorima, skoro da nam na ledjima leže. Prvi zastanak da se dopuni gorivo i rezerve vode i hrane iz pekare Žu-žu, Gradiška. Granicu prelazimo bez zadržavanja. Put preko Daruvara, Virovitice sjajan za vožnju. Generalno, putevi kroz Hrvatsku vrlo dobri. Van naseljenog mjesta je 90, u naseljenom mestu 70 a tek u zoni škole ili crkve je 50 km/h ograničenje. Ko uživa u vožnji i lepim predelima, skoro novim asfaltom i krivinama taj neće naći manu.

 

Shvatamo da smo već malo odmakli od kišnog oblaka i pravimo pauzu iza Daruvara. Valja se osvježiti i pojesti štogod, protegnuti noge, spržiti koju cigaretu i "odušiti" brate, narodski rečeno! 

Produžavamo dalje preko Grubišnog polja i Virovitice na Terezino polje. Kratak prelazak granice, bez komplikacija. Overa dokumenata i pravac Barcz na Madjarskoj strani. Ne uzimamo vinjete jer nismo planirali koristiti auto puteve. Inače su iste obavezne i za motocikle ali na autoputu. Dalje nema mnogo nedoumica. Pauzu nakon granice koristimo da na listić papira zapišemo veće gradove koje treba proći putujući ravno na sjever ka jezeru. Ipak, Madjarski jezik nam nije blizak a i imena mjesta su takva da ih nema šanse zapamtiti i pratiti na znakovima. 

Uz par pauza, pred veče stižemo pred Blatno jezero. Kako stižemo mi, tako stiže i kiša. Zadnjih 5 kilometara kisnemo, ali na kraju dana nikom od nas ne pada na pamet da oblačimo kišne kombinezone. Navigaciju podešavamo da nas doveze do Pansiona Nussbaum u kojem imamo rezervaciju. Laganom vožnjom kroz lepo mesto Keszthely dolazimo do pansiona, parkiramo motore u garažu a ljubazna domaćica nas rasporedjuje u sobe. Potkrovne, dvokrevetne sobe sa kupatilima je sve što nam trenutno treba. Presvlačenje i lagana šetnja do centra u razgledanje ali i na ladno pivo uz večeru. 

Mjesto je prilično pusto. Veliki broj kuća su u stvari turistički pansioni. Gradić živi od turista, ali im još nije vrijeme, izgleda.

I ono malo omladine na skejtovima i biciklima izvode mladalačke bravure na trgu je skoro sve od naroda kojeg smo videli u mjestu. Pronalazimo prigodan restoran i tu sumiramo dan uz večeru i pivo. Lep osećaj. Malo blagog bola u ledjima i zadovoljan osmeh na licu svih. 

Rezime dana: 289 km puta, sjajna vožnja, dva granična prelaza, noćenje 60€ za 4 osobe. 

2. dan, Keszthely (Balaton) - Brno

Razbudjujemo se lagano, doručak na terasi, pripreme za pokret, planiranje dnevne rute, pogledi ka nebu punom oblaka. Ona stara misao "ajd barem da ne oblaćimo kišna odjela odmah". Nekako je bajkerima najteže krenuti po kiši!

Krećemo pravcem Keszthely - Sumeg - Sarvar - Sopron. Beležimo imena tih gradova radi lakšeg pamćenja, ali pre nego se isključimo na put ka Sumegu, po preporuci Nedeljkovog druga, obilazimo malo banjsko mjesto Heviz. Veliki radovi po centralnim ulicama sprečili su nas da malo prošetamo. Okrećemo motore i pravac sever.

Lokalni putevi ne dozvoljavaju prebrzu vožnju, uživamo u lepoj prirodi, šumama, jezerima i nepreglednim obradjenim površinama pod raznim zasadima. Utisak je, da, koliko god Madjarska velika bila i obilovala obradivim površinama, ne obradjenih parcela nema. Veliki broj pčelinjih društava se nalazi na ivicama polja zasejanih suncokretom, repicom...

Malo mjesto Sumeg prolazimo i stajemo na nešto većem parkingu u predgradju. Sjajan pogled na tvrdjavu Sumegi Var. Kratka pauza i osvježenje.

Nastavljamo dalje, ali kiša nam pravi društvo. I tako sve do Brna. Nekih 8 sati kiše od ukupno 11 sati vožnje! :) I nije neko uživanje, priznaćete. Skoro svakih 30 km pravimo pauzu, brisanje kaciga, cigareta, po neki slatkiš, voda ...

Beč samo prolazimo. Loše vrijeme nije dalo mogućnosti za bilo kakvo uživanje u lepotama ovog drevnog grada. 

Pred veče prelazimo odavno nepostojeću granicu izmedju Austrije i Češke. Kratko dopuna gorivom i informisanje o vinjetama. One su i u Češkoj i Slovačkoj free za nas. Putevi sjajni, no prilično opterećeni. Popuna zaliha u prvom većem marketu pored puta. Sve su prilike da ćemo u Brno ući sa velikim kašnjenjem i neće biti prilike za neku večeru. Znači, domaća kuhinja i druženje u sobi su zagarantovani.

Pod okriljem noći prolazimo pored nekih velikih vodenih površina. Odsjaj mnogobrojnih plovnih objekata i restorana na obali skreće nam pažnju, ali u 22h noću nema stajanja. Ulazimo u Brno. Grad odmah ostavlja utisak na nas. Bezbrojne zgrade "složene" jedna uz drugu, skoro identične, bez balkona i terasa, svaka sa velikom kapijom za dvorište, mnogo mladih ljudi na ulicama grada i naselja u kojem smo smešteni. Pola sata je trebalo da sačekamo vlasnika smeštaja Bratislavska app. 

Čekanje se isplatilo. Motori su parkirani u dvorištu i zauzimamo dva parkirna mesta. Sve sigurno i pod kamerama. Dodatna cijena za parkiranje je 2€/motor. Sobe vrlo prostrane i u potpunosti opremljene za udoban boravak. Sve je pod kamerama, ključem i daljinskim upravljanjem kapijama za dvorište. Opet će kolege bajkeri shvatiti o čemu pričam. Nakon par stotina kilometara napora i kiše ali i uživanja, najviše volimo da su motori na sigurnom i da smo ostatak noći opušteni. 

Moram ovdje dodati neplanirane troškove na ime penala od 5€ zbog kašnjenja prilikom ulaska u smeštaj. Bio bi nešto veći da smo još kasnili. To nije bilo navedeno u booking ugovoru. No, nema nazad. Plaćaj, parkiraj, preuzmi ključeve i ulazi u smeštaj! :) Eto dodatne teme za zezanje i smeh! :)

Rezime dana: 340 km, 11 sati vožnje, 8 sati pod kišom, sjajan smeštaj, noćenje 60€ za 4osobe.

3. dan, Brno - Bratislava - Budimpešta

Jutro počinjemo kafom u apartmanima. Još po neka provera da li je sve suvo i spremno za današnje korištenje. Nebo obećava lep dan za vožnju. Ali nakon jučerašnjeg, ništa nas više neće i ne može iznenaditi. 

Odvajamo par minuta da malo prošetamo centrom grada a potom nas navigacija odvozi na auto put ka Bratislavi.

Lep centar grada. Lep grad uopšte. Brno je industrijski centar koji nas je sve iznenadio svojom prostranošću i urednošću. Na žalost, nemamo previše vremena za razgledanje.

Interesantna prodavnica u centru Brna, Army shop :)

Opuštajuća vožnja autoputem u trajanju od sat vremena i prva pauza. Pa mi smo i danas gladni! :) Ni trenutka se nismo dvoumili da usputno javno stajalište/odmorište bude lokacija za doručak. Zašto? Pa ovo na sve drugo liči samo ne na naša odmorišta. Radnik čistoće je tu, trava pokošena, česme ispravne, smeća nigde na vidiku, mirisi prirode a ne kanalizacije i otpada. Sto i klupe čiste. Naprosto iznenadjujuće sve. Uživamo u sat vremena pauze uz delicije koje su u bisagama i koferima. 

Nastavljamo dalje. Povremeni pogledi u nebo vraćaju kišno raspoloženje. Na prvu naznaku kiše stajemo. Opremu na sebe. Ne grešimo nikad. Na par minuta dalje uvjek je već neki prolom oblaka ili još štogod gore. No, auto put je i dalje pred nama pa se može lepo voziti. 

Moram napomenuti na ono što na našim putevima skoro nikako da osetim ili doživim. Poštovanje bajkera i ustupanje prava prolaska kao i pravljenje mjesta u saobraćajnim gužvama koje su zbog povremenih radova na putu bile kilometrima dugačke. Nepregledne su kolone šlepera na ovom pravcu. Svih registarskih tablica. Za naše prilike ne zamisliva saobraćajna frekvencija.

Pred Bratislavom koristimo navigaciju kako bi smo bez lutanja uplovili u ovaj veliki grad. Naš cilj je bio Bratislavsky hrad. Stara tvrdjava koja je u skoro idealnom stanju. Mislim da su čak i neke vladine institucije u njoj, pored muzeja.

Nema tu baš nekog prostora za parkiranje pored. Svaki metar je iskorišten u turističke svrhe ili je zatvoren za korištenje zbog blizine Slovačke Narodne Rade (Narodne skupštine Slovačke).

Podzemna garaža je pravo rešenje. Obilazimo park ove tvrdjave i dolazimo na sjajan vidikovac odakle puca pogled na novi dio grada Bratislave. 

Koristimo lepo sunčano vreme i uživamo u kafi i osvježenju u restoranu Parlament.

Produžavamo dalje. Pred nama je još jedna lepa deonica do Budimpešte. Navigacija pomaže da nadjemo pravi put. Dosipanje goriva obavezno. Nije dobro ovde ostati bez goriva. Pumpe na autoputu nisu baš česte kao kod nas. Dobra stvar je to što na znaku za skretanje za pumpu stoji i napomena koliko još imate do sledeće, ako ovu propustite! Tako da sa motorima i rezervoarima od 20-tak litara nema kockanja i preračunavanja :)

Granice izmedju Slovačke i Madjarske skoro da ni nema. Obzirom da smo na autoputu odlučujemo uzeti vinjete i to radimo na nekadašnjem graničnom prelazu koji sad ima samo svrhu odmorišta i kupovine vinjeta.

Ulazimo u Budimpeštu. Prvi veću tržni centar je naš. Valja se opslkrbiti zalihama za večeras a prije ulaska u smeštaj. 

Kakav bi to bio završetak dana a da nas kiša (pljusak), ali baš lepo opere. Stojimo parkirani u ulici gde je naš smeštaj, čekamo vlasnika da dodje sa ključevima, a svaki automobil koji prodje kraj nas i naših motora ostavi vodenu zavjesu na njima i na našoj opremi. Nema tu nekih velikih pardona i pažnje. Svako po nevremenu gleda samo sebe, a mi gledamo sa koje će strane vlasnik doći.

Smeštamo motore u javnu garažu. Prilično skupa usluga. 2 motora na jendom parkirnom mestu u garaži, ceo dan koštaju 22€. Jeftiniji je smeštaj u Flow appartmentza nas nego za motore! :) Mali i dobro opremljeni app sa sobom na spratu. Obzirom da se nalazi u strogom centru Budimpešte može biti svakako za preporuku. 

Posle večere ova žedna bratija bi popila po ladno pivo koje je nabavljeno u marketu. E tu se, rodjaci moji, javlja jedan vrlo veliki problem! Greškom sam u korpu stavio dva paketa, misleći da će nam biti dosta za večeras. No ne videh, svo pivo je bilo bezalkoholno! Kukuuuuu :)

Nema druge, nego nakon večere malo prošetati i sesti u neki od lokalnih barova i degustirati dobar točenac!

Rezime dana: 330 km, skoro sve auto put, sjajna pauza u Bratislavi, kiša opet, garaža u Bratislavi 9€ za svaki motor, smeštaj 40€ za 4 osobe i 44€ za 4 motora, vinjeta za Madjarsku, desetodnevna, 6€.

4. dan, Budimpešta - Temišvar

Sunce nas budi i raspoloženje je odmah na nivou! Cilj nam je proći kroz centar Budimpešte i svratiti do Citadele. Verujemo da ćemo imati prilike da napravimo nekoliko dobrih fotografija i zabeležiti štogod interesantno. Citadela, parking pored, sve je puno autobusa, motocikala, automobila, turista. Imamo osećaj da ko god je na kratko navratio do ovog lepog grada na Dunavu, navratio je i tu. 

Nastavljamo dalje put Segedina i Arada. Ne treba ni da Vam ponavljam da su kišni oblaci ponovo bili razlog za oblačenje zaštitne opreme :) Mi jednostavno nismo naučili voziti po suncu :) No, nije to baš toliko strašno! Naprotiv, uveseljava. Našli smo u tome temu za zezanje i smeh i traženje boljeg raspoloženja :)

Putem ka Segedinu vrlo gust saobraćaj. Opet nam je na umu misao, kako se sav teretni transport Evrope odvija ovim autoputem. Bezbroj je šlepera. Povremeno po neki saobraćajni zastoj i lagano provlačenje izmedju kolona. Oduševljava nas odnos svih drugih vozača prema nama koji pokušavamo da se nesmetano provučemo napred. Naravno, do jednog momenta!!! :( Pogadjate, radi se o Passatu BG tablica! Ne pada mu na pamet da se malo pomeri iako se kreće brzinom pešaka, svestan da ne može proći dalje, vidi nas u retrovizoru ali ne trza ni malim prstom :)

Prednost bajka je u tome što ga možemo zaobići i sa druge strane. No, zajednički komentar kad smo sišli sa motora na sledećoj pauzi je bio: "Jesi primetio odakle mu je reg tablica?" Tužno, priznaćete. 

Dolazimo na madjarsko-rumunsku granicu. Nalazi se na auto putu sa velikim proširenjem. U istom kontejneru nalaze se i madjarski i rumunski granični policajac. Pasoška kontrola je obavezna. Traje vrlo kratko. Produžavamo dalje ka Aradu. Put je sjajan ali i blizina cilja nas vuče da malo ubrzamo. Arad je jedan od većih gradova Rumunije, no u centru se zadržavamo samo kratko. Temišvar je naš današnji cilj. 

Naravno, navigacija pomaže da naš smeštaj nadjemo od prve. Radi se o Pansionu Doria u predgradju Temišvara. Domaćin nas dočekuje ispred Pansiona i pomaže da motore parkiramo u dvorište. Sobe odlične, smeštaj za svaku preporuku. 

Za oko mi zapinje prodavnica tačno preko puta Pansiona. Frižider pun a mi žedni. Danas više neće biti vožnje. Brzinsko osvežavanje u sobama i pravac prodavnica na ledeno Ursus pivo! :) Šta još napaćenoj bajkerskoj duši treba nakon nekoliko stotina kilometara sunca i kiše? Samo ladno pivo. Na večeru ćemo nešto kasnije :)

Na preporuku taksiste odlazimo u Etno kuću Dinar. Na prvi pogled, sve mi se tu učinilo vrlo poznatim. Kao da sam već bio. Djelimično tačno. Isti vlasnik ima sličan restoran i u Vršcu, sve je u istom etno fazonu, osim što je ovo u predgradju Temišvara. Odlična hrana, sjajna usluga, muzika iz naših folk područja, rakija domaća i pivo domaće :) U svakom slučaju, sjajno okruženje za dobro uživanje u svim čulima. Preporuka. Posle večere, nepunih 2 km peške nazad do smeštaja. Valja ovu silnu i ukusnu hranu svariti radi mirnog sna :)

Proći pored "hrama piva" a ne slikati se? Nema šanse! :)

Rezime dana: 300 km autoputa, još jedna dobra vožnja, smeštaj 56€ za četiri osobe. 

5. dan, skitanje po Temišvaru

Ovaj dan smo odlučili smanjiti vožnju na najnužnije relacije i to samo po gradu. 

Jutro počinje kafom u već poznatoj "prodavnici". Automat za kafu, "kuva" odličnu kafu svih vrsta. Zavisno od setingsa koji podesite. Zaista, nismo ljubitelji baš kafe iz automata, ali ova je bila odlična. Sjedamo na motore i pravac centar grada. 

Plan je doručkovati štogod a potom šetnja gradom. Preporuku već odavno imamo a to je Pub Yugo. Komplikaciju oko parkiranja motora rješavamo na trotoaru Pub. Nalazimo baštu. Morate imati u vidu da u ovom djelu Evrope koju smo pregazili zadnjih dana pušenje u zatvorenim prostorijama je strogo zabranjeno a naši pušači ne mogu bez svojih aditiva. Dolazi konobarica i mi sad nešto izvoljevamo... kajgana ovo kajgana ono... Žena nas gleda i ladno: ovo je bre srpski nacionalni restoran, kakve bre kajgane?! :) Ajd preporučite nam onda Vi nešto. Naravno, preporuka je Yugo pljeskavica. Verujte nam na riječ, to nije bio doručak, nego vrlo obilan ručak! :)

Čuj kajgana! Smejali smo se tome ceo dan! :)

Verujem da je to praska ovog Puba ili možda smo im bili interesantni, na kraju obroka kafa je na račun domaćina :) 

Zamolimo da ostavimo motore kod njih i ostatak dana smo proveli u lepoj šetnji i kuliranju po centru grada. Verujete li da kiše nema? :) Da, napokon! :)

Vraćamo se pred veče u smeštaj i uz ledeno pivo Timisoreana iz prodavničkog frižidera pada dogovor da idemo u lokalno istoimenu pivnicu. Opet po preporuci taksiste. Treba li u njih sumnjati? :)

Timis regija po kojoj i Temišvar nosi ime opredjeljujuće je bilo i za lokalnu a veliku pivnicu. Restoran u sklopu pivnice odličan. Hrana vrhunska. Recimo, kako i dolikuje takvoj lokaciji. Pivo se pije iz litarskih krigli. Što reče neko, kao da smo došli u teretanu a ne na večeru :)

Lep završetak dana u sjajnom raspoloženju. Hrana i usluga za preporuku. Šro reče Nedo, Menu im je ko enciklopedija. Ima da se nalistaš dok dodješ do kraja! :)

Rezime dana: max 10 km, odlično druženje i šetnja gradom, opuštanje i uživanje. Smeštaj 56€ za četiri osobe. 

6. dan, Temišvar - Srpska crnja - Čestereg - Novi sad - Šid

Današnja vožnja nije nešto previše zahtjevna. Pred nama je nekih 250 km do Šida ali imamo mi tu i nekih planiranih pauza. Naime, glavni krivac za prvu pauzu u Srpskoj Crnji je naš drugar Miha Lukač. Odavno mi krojimo planove da se vidimo i naše putovanje ovim krajem bio je za to idealna prilika. 

Ovaj momak nas čeka na graničnom prelazu iz Rumunije u Srbiju. Bratski pozdrav nas dvojice rekonvalescenata i ostale družine i komanda pada, "Pratite me".

Na par kilometara vožnje ulazimo u Srpsku Crnju a tamo sjajan doček. Bratski zagrljaji naših domaćina MK Kumovi i njihovih komšija MK Ki Riders iz Kikinde. Čašica rakije za dobrodošlicu, veliki broj bajkera koji su tu sa svojim lepšim polovinama, puna trpeza hrane, ledeno Zaječarsko pivo i osmesi uz puno priče. 

Tu se priče prepliću. Planiraju se putevi, analiziraju do sadašnji kilometri, razmjenjuju informacije o zajedničkim prijateljima, odlična i prava prijateljska atmosfera. Ko zna do kad bi ovo potrajalo da mi ne moramo.... Dobro, ništa se ne mora, ali smo planirali večeras do Šida na moto skup. 

Pade predlog da obidjemo spomen obilježje, rodnu kuću Djure Jakšića. Takav prijedlog se ne odbija. Na par minuta šetnje ljubazni kustos ove muzejske postavke dočekuje nas toplom dobrodošlicom i provodi nas kroz ovaj prostor uz sva dodatna objašnjenja. Družeći se sa ovim divnim ljudima shvatio sam iz njihove priče koliko vole i poštuju svoju tradiciju i sa koliko ljubavi govore o svom kraju. Onako, sedeći i razmišljajući, prodje mi misao da će ovakvih susreta biti još! 

Ne bi domaćini da mi idemo, nude nas da ostajemo još ali uz dužno poštovanje "odbijamo" kafu, sjedamo na naše motore i pravac ka zapadu. 

Nakon desetak minuta vožnje oblaci, možda i pun stomak delicija, pritisak pada, dogovaramo se signalima da nam treba kafa. Krijem ja u rukavu još jedan poziv našeg druga Nevenka Brkića da navratimo kod njega u njegov Bife "Kod Prikija". 

Nevenko je tu negde u blizini. Svadbuje. No, na kratko napušta svatovsko veselje i dolazi da se malo družimo i ispričamo. Odlična lokacija u centru Česterega sa baštom u prirodnoj hladovini a domaćin kao i mi oduševljeni novim poznanstvom i kratkim druženjem.

Ipak, napuštamo i Čestereg i put kreće preko Zrenjanina ka Novom Sadu. Preko Bačke Palanke prelazimo u Hrvatsku pa onda iza Iloka opet se vraćamo u Srbiju. Nije nam baš drago što svakih desetak kilometara imamo granične prelaze ali tako plan puta nalaže. Može i daljim putem, nije da nije. 

Napokon dolazimo u Šid u posjetu našim prijateljima iz MK Šid koji organizuju svoj moto skup na obroncima Fruške gore, tačnije u Berkasovu. 

Parkiramo motore a oko nas mnogo poznatih lica. Ova dva "matorca" odmah u neku ozbiljnu priču :)

Eto znao sam da ćete odmah reći: Ovi momci samo jedu, nije njima ni teško! Neka Vam bude! Nije nama teško! U pravu ste. Sa prijateljima nikad i ništa nije teško. Nego ovi domaćini imaju neke čudne običaje da nas sa daleka puta toplo i srdačno dočekaju, nahrane, ugoste... Takvi su neki čudni ti običaji. 

Ovako druženje se produžava duboko u noć. Tu smo sreli i našu braću iz MK Škorpioni, Laktaši. I kako drugačije nego za isti sto! :)

Rezime dana, 250 km, više sjedenja za stolom nego vožnje, vrhunsko raspoloženje u odličnom druženju. smeštaj free! Hvala Deda Tisa! ;)

7. dan, pravac kućama. 

Zbog raznih privatnih planova, ekipa se malo razdvaja. Naime, ja bih već večeras trebao za Beograd pa nakon jutarnje kafe pravim brzi skok preko Vinkovaca i Županje na Orašje i onda kući. Prtljag za porodično putovanje već spreman. Kratko osvježenje, promjena dokumenata i putne torbe, ključevi od Škode u džepu i već oko 16 h napuštam Banja Luku. Nakon oko 300 km na motoru još oko 350 km za volanom :) Izlazeći iz grada srećem moje drugare koji tek pristižu kući. 

Bilo je to predivnih 7 dana. Prešli smo oko 1800 km. Obišli 7 zemalja. Dobro, ni oni kišni dani i kilometri se ne pamte po lošem. Jednostavno, kako to nadjoh kod mog druga Dejana Tasića: "Life is not about waiting for the storm to pass. It's about learning to ride in the rain! Potpisujem. Ova dobra ekipa se dobro provela, lepo provozala, družila, obišla nekoliko interesantnih gradova, ostvarila jedan od svojih snova a to je provozati Dunavsku turu i već planira neka nova putovanja i ciljeve.