Details

Published on Monday, 11 July 2016 06:49

Hits: 6557

Ćirinom uskom prugom pa na domaću "Transalpinu"

Vreo vikend u najavi, ne planiram sedeti kući i hladiti se na razne načine. Ekipa nije zainteresovana za dalje vožnje, nudim putovanje do Trebinja i nazad na dva dana. Nema odziva. BMW čeka. Nakon jutarnje kafe krećem put juga.

Ruta već ustaljena, Jajce, Kupres, Siroki brijeg. Svratih malo do mog drugara u T-Max da pogledam šta ima novo u ponudi motora i da malo "prebacimo koju" :)

Nastavak dalje. Vreme? Pa i pretoplo. Barem gume sigurno dobro drže.

Ideja za prvu veću pauzu mi je sinula putem. Biće to manastir Zavala u Popovom polju. Mislim da sam tamo nekad bio pre nekih 40 godina!

Na ulazu u Popovo polje od Ljubinja nailazi se na prvo skretanje ka opštini Ravno. Tim putem nekih 7 do 8 km nailazite u selo Zavala u kojoj se, nešto malo iznad puta nalazi prelep mali manastir, naslonjen na velike stijene do kojeg Vas od manastirske kapije vodi staza od nekih 200 metara.

Unutrašnji izgled manastirske crkve

Nekoliko fotografija će sigurno dočarati ambijent, lepotu i pogled koji se pruža sa ovog mesta.

Pogled na Popovo polje

Nekadašnja železnička stanica Zavala i asfaltirani put ka Trebinju Ćirinom trasom .

Prijatnih sat vremena u obilasku manastira, odmaranju i razgovorom sa monahom. Nakon okrepljenja valja ići dalje.

Spustih se u selo Zavala i sedoh u lokalnu gostionicu.

Vlasnici nisu žalili truda ni novca da ovo zdanje dovedu skoro u savršeno stanje. Vredi odmoriti i pauzirati uz osveženje. Tu je i ulaz u poznatu pećinu Vjetrenicu koju takodje vredi obići.

Na nagovor konobara, put Trebinja nastavljam starom Ćirinom trasom koja je asfaltirana sve do Volujca ili Ivanice, zavisno gde skrenete na Humu. Oko 35 km predivne vožnje brzinom ne većom od 60 km/h. Sjajan predlog i prava uživancija sa potpuno drugačijim pogledom na Popovo polje

i njegovu severnu stranu.

Nižu se sela, Muhareva ljut, Grmljani, Sedlari, Poljice, Hum... Na žalost, teško da u ono malo kuća ima više od po 10 ljudi u svakom selu. Sve tako prazno izgleda. Osim možda vikendom.

Hum na vidiku.

Ko zna koliko je Ćiro ovim pravcem jurio. Zadnji put sam se provozao pre nekih 40 godina, ali ne pamtim brzinu. Ovog puta sam uživao u sporoj vožnji. Da nije, naknadno izradjenih ovih mali proširenja, automobili se ne bi mogli mimoilaziti. A saobraćaja, verujte mi ima. I na dva ali i na četiri točka.

Tih 35 km sam nekako brže prošao nego onih 45 km magistralnim putem od Veličana do Trebinja. Dignut vizir kacige, lagana vožnja i uživanje u mirisima lekovitog bilja i ostalog rastinja pored trase.

U Trebinju, gde drugo nego pravac u Underground. Tu se očas okupi ekipa bajkera. Nešo, u povratku sa mora, Milanče, bajker u pokušaju i ja. Milanče za sada vozi Outlook 125 ali biće od njega dobar bajker.

Tu pada i plan za sutra. Nevesinje i poseta spomen obilježju Nevesinjskoj pušci. Ideja za putovanje novim putem preko Divina, Zovog dola i Odžaka, pokazala se kao fenomelana.

Napokon u predvečerje stigoh kući.

Motor parkiran

Veče je bila duga. Uživanje na terasi sve dok prva svežina noći me nije naterala da se povučem u sobu.

Nedelja, još jedan vreo dan u najavi. Nakon kafe i doručka pokret ka severu.

Na nekih 5 km od Moska nailazi se na Bilećko jezero. Predivna boja vode prosto mami. I ne mogu da se ne otmem utisku i jednom čudnom razmišljanju da ovaj lokalni narod, više voli da se pati, čeka na granici ka CG ili HR, trpi maltretiranje lokalnih carinika, plaća ogromne sume za parking na nikakvim parkinzima, ležaljke na još gorim plažama, o cenama osveženja i kafe da ne pričam, a zarad par sati kupanja, dok ovakvu lepotu preskače. Čudna je to muka :)

Kako sam i planirao u (na) Divinu se odvajam desno strmim putem (9% uspon) ka Nevesinju. Na vrhu uspona je jedan mali vidikovac te ne odolih da napravim par snimaka Fatničkog polja.

APEL PUTARIMA: NE POSTOJI ZNAK (PUTOKAZ) NA DIVINU KA NEVESINJU!!! Ni iz pravca Berkovića a ni iz pravca Bileće. Kao da skrećete u nedodjiju a ne u ovako lepa mesta koja su me čekala da ih otkrijem.

Pogled ka Berkovićima

I pogled ka Fatnici i Divinu. Prelepo kraško polje.

Nakon nekoliko kilometara nove asflatne trase nenadano brzo dolazim do Zovog dola, a prethodno se ukaza istoćna strana Nevesinjskog polja.

Ovde svoje izvorište nalazi i drugi deo naslova ove priče. Putevi kojima sam vozio prema Nevesinjskom polju, podsetili su me na trasu Transalpine u Rumuniji. Ne baš toliko divlja priroda, ne baš onolike visine Karpata, ali jednako lepa priroda, ako ne i lepša, teren za uživanje koji prosto mami da ne žuriš nego da usporiš i uživaš upijajući lepote na sve načine, pa i kamerom.

Moja preporuka, svakako, za bilo koga koji ovim putem krene ili zaluta!

I napokon Krekovi. Narod i gosti, zvanice, politilčari, popovi, već su tu.

Prigodan kulturno umetnički program i seoske igre.

i još jedan pogled ka Veležu, u daljini.

Šatori bijeli "delux" i šatra "za raju" Hm hm, pa da li mora uvek tako? Čemu? Dokle?

Provedoh par sati u društvu meni dragih prijatelja i rodjaka. Ispričasmo se kratko, upitasmo za zdravlje i čeljad ...

Nakon Nevesinja čeka nekoliko malo jačih krivina i prevoj posle kojeg lagano ide spuštanje ka Mostaru. Ako nekad žmireći krenete ovim putem, vrelina mostarske kotline će Vas opomenuti ili podsetiti u kojem pravcu se krećete.

No, pre ulaska u mostarsku kotlinu pogled puca na skoro potpuno renoviranu tvrdjavu Blagaj koja postaje stjecište turista, šetača, avanturista, planinara...

Mostar na +38C vri. Čuvati gume i štedeti motor nalaže malo sporiju vožnju. I što pre iz Jablanice odvojiti se put Rame i Prozora. Prenj i njegovi obronci osvežavaju, put ka Raduši penje se u visine. Pogled na Ramsko jezero me vraća na moje misli o Bilećkom jezeru. Prepuno kupača. U selu Gračac prosto nema mesta za parking pored jezera a svi lokali su prepuni. Čak i veliki gliser plovi jezerom. Hm hm...

Ova Hercegovina potpuno drugačije miriše na 60 km/h. Uživati i samo uživati