Published on Tuesday, 22 October 2013 06:35
Hits: 6409

Peloponez, kolevka Grčke

Jednostavno, došla je na red i ta destinacija. Nakon višemjesečne pripreme i dogovaranja krenuli smo na put početkom septembra. Nekih mesec dana pred polazak promenjen je itinerer i odustao sam od putovanja preko Srbije...

i Makedonije a opredelio sam se za put preko Albanije a po preporuci drugara bajkera a i čitajući blogove putnika koji su već proputovali Albanijom. Ali o Albaniji je već pisano više ovde.

Put od Banja Luke do Peloponeza, tačnije mesta Xiropigado, u kojem sam rezervisao smeštaj u Oniro apartmanima dugačak je nekih 1420 km. Izgleda mnogo ali to je nekih 300 km manje nego preko Srbije i Makedonije ali i oko 50 Evra jeftinije iz razloga što ovom trasom nemate putarine osim mostarine preko mosta Patra ili trajekta ispod mosta a preko Rio Antirio u iznosu od 12, odnostno 6 Evra.

Preporučujem izbor trajekta zvog predivnog pogleda a i zbog toga što je dobro napraviti pauzu, ugasiti motor, protegnuti noge i udahnuti svežeg vazduha. Jer pred vama je još dalek put, osim ako niste izabrali neku destinaciju na severu Peloponeza. Naša je bila mnogo južnije. Već pomenuti Xiropigado, malo mestašce 20-tak km južnije od stare Grčke prestonice Nafplio.

Nakon tri dana vožnje, pređenih 1420 km, tačno u ponoć stigli smo pred Oniro apartman.

Apartman je lako naći obzirom da je celo mestašce vrlo malo i ima dve ulice. Domaćin nas je ljubazno dočekao i smestio u lepi mali studio na nekih 20 m od mora. Meni je trebalo piće nakon oko 800 km vrleti Albanije i Epira. Jedino pravo rešenje bio je leden Mytos u susednom kafeu! :)

Već od sutra trebalo se prepustiti uživanjima.


 

 

Obzirom da smo im nakon 3 meseca suše doneli kišu koja je padala tokom noći, dan je bio prilično oblačan i sparan ali to nas nije omelo da obidjemo Nafplio za kojeg istorija kaže da je nekoliko godina bio prestonica Grčke, pre nego je stolovanje prebačenu u Atinu.

Nafplio je predivan gradić kojem treba posvetiti ceo dan. Obići grad i njegove predivne uske uličice načičkane prodavnicama, kafićima, barovima a ako dođete sredom ili subotom imaćete priliku trgovati na velikoj zelenoj pijaci. Na toj istoj pijaci imali smo sreću upoznati devojku koja je pre 19 godina došla iz Srbije, udala se i živi u okolini i bavi se proizvodnjom i prodajom povrća. Prepoznala je naš jezik i predstavila se kao kruševljanka! :)

Sa tvrđave se pruža predivan pogled. Do nje možete doći stepenicama koje vode iz podnožja brda ili putem automobilom. Verujte mi, stepenice su odličan test za Vašu kondiciju i preporučujem ih. Kad dođete na vrh i obiđete tvrđavu pružiće Vam se predivan pogled na sve strane. Sedite i uživajte malo.

Nakon punjena baterija u predivnim prizorima koji se pružaju sa tvrđave, obavezno prošetati do Nafplia I osetiti ritam grada. Nafplio je prilično skup kao destinacija tako da uvek predlažem smeštaj u nekom od susednih gradića, u kojim su cene kreću mnogo niže.

Sledeći dan je bio pravi grčki, sunčan i vreo. Znači trebalo je potražiti neku interesantnu plažu za uživanje. 


 

Nekih 10 km južnije od Xiropigado nalazi se mesto zvano Astross Paralia do kojeg smo, na čuđenje našeg dobrog domaćina, prošetali. Ispred Astross-a je dugačka velika peščana plaža (3 km) bez ikakvih plažnih sadržaja. Na samom početku iste nalazi se jedan restoran, preko puta njega desetak suncobrana sa ležaljkama. Predivno mesto, bez gužve, sa tihom muzikom, wifi signalom i uslužnom barmenima koji su tu da Vam budu pri ruci kad god poželite osveženje, a i ručak.

Treći dan treba "poći" u istoriju Grčke. Peloponez je prava riznica istorijskih spomenika, arheoloških nalazišta, muzeja i drugih lokacija vrednih obilaska. Epidaurus, po mom mišljenju dominira Argolidom i osećaj koji imate u sebi kad stanete na "Nultu tačku" najvećeg amfiteatra je više nego jedinstven. Čuti svoj šapat ili pucketanje prstima ili bilo kakav zvuk sa te pozicije je neponovljiv. 

U okolini gradića Epidaurus nalazi se još nekoliko arh. nalazišta i svako za sebe je vredno posete. Sam gradić Epidaurus ima muzej posvećen Aeskulap-u, Bogu medicine) sa mnogim interesantnim artefaktima. 

Mikena i vrlo popularna Lavlja kapija su na putu od Nafplia ka Korintu. Vredi doći i na ovo mesto ali moram da primetim da je cena ulaznice od 8 Eura po osobi, ipak previsoka za ovo mesto. 

Leto ide dalje i sledeća destinacija je Spetses, čarobno ostrvo na jugu Argolide, do kojeg sam odabrao putanju preko Tola i dalje brdima i planinama sve do mesta Kosta, koji inače zovu parking Spetsesa.


 

Put ne baš magistralni ali pruža uslove za lepu vožnju i uživanje u vrhovima planina.

Put će Vas provući pored farme vetroturbina i spustiti pokraj Porto Cheli do Koste. Kostu s razlogom zovu parkingom. Odatle dalje voze trajekt i privatni taksi ali bez vozila. Automobilom mogu ići samo stanovnici Spetsesa. Svi parkinzi u Kosti su puni tako da smo auto morali parkirati uz prilazni put, prilično daleko od luke. No, to nije nikakav problem.

Koliko je Spetses popularan u tom delu Grčke govore i putokazi koji Vas navode još od Korinta. Slovi za mondeno mesto tog dela Egeja. A verujte mi, ima i zašto. Dan proveden na ostrvu ispunjen je šetnjama, kupanjem, dobrim ručkom i obilaskom ostrva sve do poslednjeg taxi čamca za povratak. Obavezno probati domaći specijalitet topli rahatlokum.

Umesto da nakon jednodnevnog izleta odmaram ja planiram novu turu, no ovog puta destinacija je Mani. Nekih 200 km udaljenih od Xiropigada, putem Paralia Astros - Leonidio - Kosmas - Skala - Giteo - Aeropoli - Gerolimenas - rt Tanaro. Preambiciozna tura pokazala se kao sjajan dnevni izlet.


 

Već nakon 50-tak km gradić Leonidio je jednostavno morao biti prešpartan hitrim koracima. Kad god odlučite da se vratite u auto, naići ćete na još neku uličicu ili prodavnicu koju želite videti i posetiti. Ipak sputavam kameru, stavljam šešir na glavu i upućujem se ka manastiru Sv. Nikole o kojem sam našao podatke u jednom turističkom vodiču kod Hristosa. Ljubazni prodavac mešovite robe kome je vreme stalo,

proverio je da li je manastir otvoren i zakazao naš dolazak. Nije baš odobravao vožnju autom a na toj vrućini meni je predviđenih 7 km bilo previše da pešačim. No, uspon pred manastirom iako asfaltiran, "naterao" me je da parkiram auto i ugrejem patike.

Slika već govori da je vredelo, ali ako osetite dobrodošlicu i gostoprimstvo JEDINE monahinje i sami ćete shvatiti da bi ste mnogo propustili ne posetivši ovako lepo mesto. Jedina monahinja čije ime nisam uspeo da saznam obzirom da se nismo mogli sporazumeti dočekala nas je ispred manastira i uvela za sto. Tu nas je čekala velika posuda sa svežim lokumom a i čaša hladne vode. Provela nas je kroz manastir koji nije veliki i posvećen Svetom Nikoli čija crkva je unutar stene, odmah pored manastriskih kelija. Sve čisto, mirisno, tiho i opuštajuće.

Ispraćaj je bio jednako srdačan kao i doček. Lagano par kilometara niz strminu (slike u albumu) do auta i nastavak dalje. Ćutali smo dugo vremena posle. Skoro do Kosmasa. Tu jednoglasno dogovorismo pauzu pod velilkim krošnjama platana a iza leđa velike crkve smeštene na sred sela u samom vrhu planine.

Sat nas opominje da imamo još puta ispred nas a vredelo bi sve obići dok je sunca. Nastavak je divan. Ubacite u ler i samo se satima spuštate niz padine sve do Skale i lagano primičići se moru osećate obogaćen morski vazduh i iza jedne krivine dočeka vaš olupina koja jednostavno traži da je ovekovečite, barem aparatom!

Prolazimo Gitio i Aeropoli i odvajamo se levo za Mani. Mani je priča za sebe i o Maniju detaljnije možete čitati ovde.


 

Po završetku obilaska Manija shvatim da je već prilično kasno i da vozeći do Mavrovouni-ja, koja je u blizini Gitia iza sebe, danas, imamo celih 250 km i da bi bilo najpametnije naći neku sobicu i nakon večernjeg kupanja u kristalno čistoj vodi, dobre večere i uživanja ipak odmoriti i prespavati. Rečeno - učinjeno.

Po preporuci sam našao smeštaj u Villa Drossia i od domaćina dobio preporuku za odličan restoran, te nakon opuštanja uz laganu grčku muziku, večera potraja do kasno u noć. Ehhhh to je razlog zašto idem u Grčku. More, sunce, predivni tereni, sjajni domaćini, odlična hrana i vino i .... mogao bih ovako još! :)

Jutro posle, "čašica razgovora" sa Volođom iz NS koji je iskoristi opriliku da mi pokaže neka značajna mesta koja na Maniju treba obevezno obići a koja ću staviti u plan za idući put! Hvala Volođa.


 

U povratku obavezna poseta Sparti. Iako Sparti nema nešto mnogo značajnih lokacija, mora se posetiti spomenik Leonidi. Skoro identičan onom na Termopilama, veličanstven i moćan. Nakon Sparte iskoristismo par sati da prošetamo delom istorijskog grada Mystras. Mystras se nalazi nekih 5 km od Sparte i to je u suštini grad-spomenik. Odaberite da li ćete krenuti od vrha ka podnožju ili obrnuto, ali Mystras treba obići. Iako je veći broj crkava porušeno ipak, ono što grci restauriraju vredno je posete.

Nekim drugim putem nazad, pravo na Astros Paraliu. Mirno turističko mesto koje je malo udaljeno od Astrosa sa bezbroj hotela, restorana i kafea na plaži i uz nju.

Potrebno je ponovo napuniti baterije nakon dva dana putešestvija okolo, tu i tamo!

Jedan dan smo odvojili za sever Peloponeza i Korint. Ipak megastruktura kao što je korintski kanal mora biti viđena. Obzirom da je kopana i građena krajem XIX veka, čovek se zapita kako, čime, ko su bili ti ljudi i mnogo drugih pitanja. No, fascinantan je prizor kad stojite iznad kanala na visini 80 m, dok njime prolazi "jedna mala barka" :)

Peloponez je ogroman. Sama pomisao da se ceo može obići za jedno letovanje bila je greška. No, morao sam proći što više. Barem deo istoka i jugoistoka kako bih mogao sagledati i videti šta i kako planirati za iduće leto. 

Bilo bi tu još mnogo detalja i podataka. Mnogo razmišljanja razne vrste. Fotografja. Utisaka. No ...

Sve slike, ili barem one probrane možete vidjeti na Foto galeriji