• 

Details

Published on Tuesday, 17 October 2017 11:06

Hits: 5623

Monemvasia, Elafonisos i još neka lepa mesta na Peloponezu

Dodje i naš septembar, vreme kad se ide na more, malo istraživati, sunčati se, uživati, degustirati ...

Put je praniran još početkom maja, rezervacije izvršene, leto lagano prolazi, svi su već došli sa mora, a mi tek krećemo. 

 

Karta kaže 1470 km ali sa "iskakanjem" od Ioanine do Metsova i nazad cifra se na odredištu popela na punih 1610 km! 

Izbor destinacije za ovu godinu odavno je odredjen. Drugi pohod na Peloponez ima za cilj manje istraživati u istoriji Grčke a više u prirodnim lepotama. Monemvasia se činila kao najbolja destinacija za jug i okolinu. 

Put ka odredištu vodio je već poznatim trasama preko Hercegovine, Crne Gore, Albanije do Metsova.

Deo trase kroz Albaniju. Oduševljen sam koliko oni u revitalizaciji starih i završavanju novih puteva napreduju od prethodnog našeg prolaska, prošle godine. 

Metsovo

Ovo malo prelepo planinsko mestašce je još prošle godine svrstano na spisak onih kojim treba posvetiti malo više od kafe pauze.

Tako smo ovog puta ostali jednu noć. Smeštaj je u Hotelu Bitouni. Hotel je u osnovi vrlo male kvadrature, ali kao i ostali, sazidani su u spratove te se na taj način dobija adekvatna i funkcionalna površina. Celo mjesto je na planinskim obroncima sa prelepim pogledima iz sobe ili terase. Pogled doseže do vrhova Pinda i skijaških staza. 

Ovde vam pred veče treba malo toplija garderoba. I pored blage kišice prijatno je prošetati i malo istraživati.

Kontrast velikog i širokog trga pod platanima, uredjene crkvene porte i uskih uličica i još užih ulaza u garaže koje su toliko tjesne i strme da u momentu pomislite da iz njih povratka nema :)

No, razloga za brigu nema.

Opuštena noć u laganoj šetnji i još laganijoj večeri. 

Kao i svaka varošica, puna je raznih prodavnica, djakonija, slatkiša, gurmanluka...

pa i ...

ovakve opreme, ako je nekom potrebna!

Dalje ka jugu Peloponeza

Ustajanje uz cvrkut ptica, otvoren prozor i zrake sunca koji preskaču Pind. Doručak, kafa i nastavak puta može da počne. Potrebno je nekih 6 km lokalnog puta da bi se vratili na Egnatia odos (autoput Solun - Igumenitsa) i onda kroz desetak duuugačkih tunela kliznemo u podnožje jezera Ioanina. Informacija koju su naši mediji preneli o otvorenom auto put Ioanina - Rio Antirio je bila tačna. Na moje zadovoljstvo, svi radovi na naplatnim rampama nisu bili završeni tako da smo plaćali samo na dvije (2,95 i 3,5€) od četiri instalirane na tih 209 km. Put fantastičan. Bez tunela su savladali uspone i vožnja se većinom odvija vrhovima planina južnog Epira. Uživanje za oći i relaksirajuća vožnja. 

Kroz par tunela spuštamo se direktno na most Rio Antirio. Tu nam je prva pauza za danas. Izbjegavamo most i vozimo se trajektom ispod i pored mosta. Koristimo to kao pauzu od nekih pola sata a i cena karte od 6,5€ je upola manja od mostarine koja je 13,20€

Na tlu Peloponeza odvajamo se od novog djela autoputa za Atinu i krećemo preko Patre desno. Magistralni put se nastavlja na krak auto puta i pruža laganu vožjnu u granicama ograničenja sve do odredišta. Vrlo često vozeći tako tim njihovim magistralama koje su široke kao naše dve zapitam se, a šta će im onda silni autoputevi koje grade zadnjih godina? Al ko mene šta pita. Evo ti Darko više solucija pa ti biraj kojom ćeš! :) Što jes jes!

Negde u okolini Pyrgosa valjalo bi nešto ručati. Skrećem u grad u nadi da ćemo naći neki restoran i malo odmoriti uz dobru klopu. Zbunjuje me mir, praznina grada. Ni mačke ni psa, o ljudima i saobraćaju da ni ne pričam, sve zatovreno, ni kiosk ne radi. Pomislih da je snimanje nekog filma možda u toku, po malo iznerviran, ne pomišljam na dvokratno radno vreme u tom delu Evrope. Srećom, nekih 20-tak kilometara dalje nailazim na restoran ušuškan medju palme i gasim auto. 

Klopa, standardno dobra. Upoznam tu i pivski proizvod sa kojim se do sada nisam družio u Grčkoj za ovih mojih skromnih 20 godina upoznavanja. Pivo Mamos. Toče ga već 141 godinu a mi se tek sad "zdravimo". Što kažu stari ljudi, "nikad nije kasno". Radi se o lokalnom proizvodu svetlog pšeničnog piva koje se ne toči u količinama kao Mythos i ostala domaća piva ali na ovom delu Grčkog kopna ga je bilo u polovini restorana koje smo pohodili. U prodavnicama ga NEMA.

Dok ručamo i degustiramo pivce, razmatramo neke lokacije koje vredi posjetiti. Google+ odmah preporučuje mjesto Olimpia. Nekih desetak kilometara dalje. Shvatamo da je to stanica za malo duži odmor i ostavljamo to za povratak.

Nastavljamo južnije prema Kiparissia i Sparti. Karta me navodi da pre Kiparissia idem levo ka novom autoputu pa na Sparti. Zašto uvek kad "ne poslušam" predlog karte naidjem na nešto što nisam želeo? Ne znam :) No, ja nastavih dalje ka Kalamati i onda ću prema Sparti. E tih 60-tak kilometara su bili greška. Nakon treće krivine shvatio sam da nije ovo dobra opcija, ali nekako ne volim nazad. I lagano krivina po krivina, uspon po uspon sve do Sparti. Motociklisti izgleda baš vole tu trasu. Bilo ih je desetine. Iskreno, kao bajker, ne znam šta bi me tu privuklo. Panika me malo hvatala kad mi jedan od njih umalo u krivini koju je sekao nije završio na haubi. Od te krivine do Sparte, koristio sam sirenu prilikom ulaska u sve desne zavoje! Otud, razumljiv i nedostatak fotografija sa te relacije :)

Napokon Sparta i već poznatim putem dalje prema Githio pa levo ka Monemvasia. Putevi odlični. Toliko odlični da se opet pitam, zašto bre braćo Grci džaba trošite pare? :)

U predvečerje izbijamo na istočnu obalu poluostrva i prvi upečatljivi vidik na Monemvasiu. Milione slika se mogu naći na netu, ali je nekako okom gledana još lepša. Predvečerje je i produžavamo u Xifias. Malo mjestašce, nekih 4 km južnije. Zachos rooms nije teško naći. Na svaki kilometar nalazi se tabla za navodjenje. Napokon, ulazimo u dvoršte u kojem već parkirani automobili. Ljubazna domaćica istrčava pred nas u rukama noseći svoj primerak Booking.com rezervacije. Pokazuje rezervisanu sobu i nastavlja dalje sa pričom.

Za istu cenu od 175€ (7 noći x 25€) nudi nam nešto veći i lepši apartman u sklopu bungalova koji je nekih 20 koraka dalje. Ne odbijamo takvu ljubaznu ponudu. Kratka orjentacija sa gazdaricom vezana je za preporučeni restoran i plažu. Plaža na 50 a restoran samo 100 metara. Nismo se ni presvukli, žedni i gladni, na sto nam stiže pun tanjir očišćene i isječene ledene lubenice. Stara majka ne ume engleski ali grčki i osmehom priča hiljadu jezika. 

Kao i uvek, nakon 3 dana puta, sledeći dan ne palim auto nego biram bliske plaže. Prvo malo južnije do Paralia Xifias a onda malo severnije Akti Nefeli. Prva potpuno prazna i bez kupača ili bilo kakvog plažnog inventara. Voda i šljunak predivni. Posle podne malo kraća šetnja ka severu do Akti Nefeli i skoro prepune peščane plaže. Najam suncobrana i ležaljki je 3€ za dan. Beach bar na usluzi a voda mmmmmmmm... Jednostavno ne želite izaći van!

Restoran koji nam je preporučen je i od nas za preporuku. "Ta Melitsanakia" Hrana ukusna, usluga sjajna. Cene prosečne. Ovi ljudi ne skidaju osmeh sa lica. Već drugi obrok a oni tačno znaju šta pijemo :) To mi se svidja :)

Monemvasia

O ovom mestu je takodje mnogo toga napisano. Pokušao sam u svojoj glavi napraviti paralelu sa nečim što sam možda već video. Ne ide.

Ne uspevam naći ništa slično. Ima tu djelića Sv. Stefana, Dubrovnika, Krfa. Thassosa... no ovo mjesto je jedinstveno i krećemo da ga istražimo. Od samog kopnenog djela mjesta pod imenom Gefira pa na ostrvo vodi uzak nasip sa asfaltnim putem kojim se može automobilom ili lokalnim autobusom.

Tih 500 do 700 m voze turiste busom. Mi ćemo peške. Usput, do kapije starog grada Monemvasia parkiranu automobili. Kroz kapiju se može samo peške.

Unutar grada jedino "saobraćaju" kolica za nabavku pića, hrane i eventualno torbe putnika.

Uličice uske, kaldrmisane, eutentično lepe, pune šarenih prodavnica suvenira i kafea i restorana.

Nekoliko hotela koji se nalaze u samom starom gradu nisu u temelju veći od 50 m2. Sobice su minijaturne. Smeštaj egzotičan. O cenama ne bih ovog puta :) 

Penjemo se na vrh ostrva. Mnogo je areholoških nalazišta, mnogo toga je restaurirano, a po negde ima još dosta posla.

Agia Sofija Akropolis je u ruševinama ali vredi se popeti do nje.

Pogled sa tog visa ka pučini u sjaju sunca je fenomenalan. 

Trgovi nisu veliki ali su puni sadržaja. 

Mora se malo odmoriti ovde. Sve vri od turista. Prija pauza u hladovini maslina.

Sve je ovde podredjeno turistima i njihovim novčanicima.

Plaže ovde nema. Stjenoviti su završeci u moru. Pristup sa mora je skoro nemoguć. Ili barem nije za obične turiste. Nakon šetnje, vraćamo se u Gefiru i na gradskoj plaži uživamo u kupanju i pogledu na ostrvo. Taverna Asterias iza naših ledja je odličan izbor za ručak. Sveži morski plodovi su iskrcavani tog jutra kad smo prolazili. 

Elafonisos

Ljudi moji, to je raj na zemlji. Tvrdim, potpisujem, priželjkujem dobitak na lutriji da preselim tamo! :)

Elafonisos je maleno ostrvo vrlo blizu kopna. Sa kopnom ga veže trajektna linija koja ide na svakih sat vremena. Cena karte za pešaka je 1 a za automobil 10€. Procenjujem da mi auto tamo neće biti potrebno i prelazimo peške. Prvi dan ne idemo daleko. Cilj nam je malo proskitati istoimenim mestom. Prava mala lučica sa mnogo lepih restorana, taverni, kafića, girosa i po nekom pekarom.

U luci bezbroj ukotvljenih brodica i čamaca. Nakon kraće šetnje, vrelina sunca opominje da je vreme kupanju. Nalazim lokaciju na zapadnoj plaži.

Pesak, duuugačak ulazak u more, suncobrani sa ležaljkama i foteljama. Uz konzumaciju pića. WiFi. Ladno pivo. I duuugotrajno brčkanje. Voda je stvarno najlepša u septembru. Jednostavno, ne izlazi vam se vani! :)

U momentu, negde oko 14h dotrčava devojka i objašnjava nam da "mi možemo da se kupamo koliko hoćemo ali bi ona morala da zatvori lokal i ode na popodnevni odmor i ručak". Dvokratno radno vreme i ovde funkcioniše! :) Ajde ti srećo ručaj i odmaraj, nego pre no što odeš, donesi još po ledeno Alfa pivo. Neće se baci! :)

Tako uživanje nastavljamo do pred veče. Hvatamo jedan od zadnjih trajekta i prebacujemo se na kopno. Vožnja traje oko 15 minuta. Škoda čeka i vozi nas u smeštaj. 

U dolasku ka Elafonisosu, karte su nas navodile starim putem preko Foutia, Elliniko pa Pantanasa. U povratku otkrivam novi kružni tok na domak NeaPoli sa putokazom za Monemvasia. Ajd da okušam sreću ovaj put. I bingo. Nekih pola puta, sve do mjesta Ag. Fokas na istočnoj strani poluostrva vodi potpuno novi put koji preko prevoja omogućuje mnogo bržu vožnju sa prekrasnim pogledom a od Ag. Fokas starim ali dobrim putem do Xifias-a i dalje na sever. Umesto skoro sat vremena u odlasku, povratak ne traje duže od 25 minuta :) Ubedjen sam da će ova nova trasa do iduće sezone biti ucrtana u sve navigacione i gmaps karte! 

Na terasi pravim plan za naredne dane. Elafonisos će biti opet prekosutra a za sutra je plan Plitra. 

Plitra

Plitru nadjosmo slučajno pretrčavajući gmaps. Učinila nam se interesantnom. Do nje vodi put od nekih 45 km. 

Spuštamo se lagano u centar naselja. Deluje prilično pusto. U lokalima po koji stanovnik sela. Luka skoro prazna. Par brodica samo ukotvljeno. Hm, zeznusmo se, mislim se ja. Nego, ajd da vidimo peške šta ima. Na istočnom djelu sezona završena davno. Slikah nekakvu malu arheološku iskopinu i podjoh ka zapadu.

Asopitan plaža (restoran)

Čuje se žamor, put pored mora mnogo noviji, restorani sve češći, parkiraniih automobila podosta. Rekoh, to je to. Plaža restorana Asopitan nam je na raspolaganju. Opet ista priča. Suncobrani su free uz konzumaciju nekog pića. Pesak na sve strane. Ulaz u more onaj daleeeki. Našetaš se dok ne pokvasiš ramena :) Wifi. Snack. Odlična lokacija. 

Sredina dana je na ovom jugu našeg kontinenta vrela. Najbolje se, i pored odličnih suncobrana, skloniti u neku prirodnu hladovinu i malo uživati u vetriću i grčkim delicijama uz dobro vino.

Pred veče lagano kući ponovo 45 km! :)

Elafonisos (2)

Drugi izlet na Elafonisos počinjemo istim planom. Peške. Ali ovog puta na drugi kraj ostrva laganih 4,5 km.

Torbe na ledja, šešire na glave, vodu pri ruci i dolazimo na Simos beach.

Prolazeći kroz kapiju za Raj, dolazi na dugačku peščanu plažu i tu nastaje dilema: "Gde se smestiti?" Biramo najjužniju lokaciju, pored peščanog spruda.

More je na obe strane. Vetar može biti taj koji će Vam reći, levo ili desno idite. Gde god spustili torbe, nećete se pokajati. Pesak u nedogled. Već prilično vreo od sunca. Najam suncobrana sa ležaljkama na bilo kom delu je 10€ dan. Što bi rek'o Ćkalja "to se tako plaća" :)

Neka čudna graja nas je dočekala na plaži. Primaknem se i čujem naš jezik! Pogledamo se kratko! Pa zar uvek "naši" moraju vikom da "obeležavaju" teritoriju. Na plaži su jedni uz druge, ali se dovikuju kao da su na različitim kontinentima. Rekao bih da se znaju tek par dana ali ... to smo mi! Isključi uši Darko, opusti se i prepusti lepotama Sredozemlja. 

Nalazimo se na jednoj od najjužnijih tačaka kopnenog dela Evrope. Južnije od nas su samo grčka ostrva. Saobaćaj vrlo gust. Tankeri i teretni brodovi se mimoilaze u daljini. Po nekad naidje i neki kruzer, za promenu! Da ih se bolje vidi, potreban je dvogled. Prvo i najbliže ostrvo je Kythira. Moguća destinacija za iduće leto, u planu, za sad! 

Restorani su iza ledja na nekih 100 m. Prodavnica ovde nema. Tako da očekujte malo veće cene. Recimo, konzerva Alfa piva 0,33 je 4€ a frape je 3,5€. Ipak je ovo Raj! :) Vredi za sve pare.

Suncobrani rade posao. Temperatura sunca je oko 34 do 35. Pesak žari pod stopalima. Jedino osveženje osim ledenog piva je morska voda. A kad udjete, nema izlaska. Jednostavno, ne ide vam se van. Boja peska i mora je čarobna. Opuštajuća. Nema WiFi, što je odlično. Knjiga je bolje društvo od društvenih mreža, priznajem.

Šetajući malo peskom nailazite na različite momente. Za ovaj cvet sam u momentu mislio da je veštački, slučajno nekom pao. Ali ih videh još i još. 

Kornjače su položile jaja a neko se potrudio da obeleži to mesto. Turisti obilaze ali ne narušavaju prirast malih kareta :)

Uživanje do zadnjeg momenta. Tačno planiramo da ostanemo što duže kako ne bismo ipak zakasnili na trajekt. 

Definitivno, na ovo mesto treba ponovo doći. Prvom prilikom! 

Limni Ieraka (zaliv Ieraka)

Onako prelistavajući gmaps pod prste mi dodje jedan prelep zaliv. Barem mi se tako učinilo na ekranu. Vrlo čudne konfiguracije. Po svom nepravilnom obliku podsetio me, na Boku. Nekih 20-tak kilometara severnije od Monemvasije. Odlučismo da se provozamo do njega. Put nas vodi pored mora i malo preko par brda. Asfaltirano naravno. Iza mjesta Ag. Ioanis dolazimo odmah kraj plaže. Iznenadjuje me broj kampera na njoj.

Nekad ove "učesnike u saobraćaju" morate propustiti. 

Civilizacija i nije tako blizu al plaža prepuna turista i parkiranih prikolica. Izgleda da ovaj vid turizma sve više uzima maha. Produžavamo dalje sve do Ierakas. Zaliv prilično čudan. Po mirisu vode i okolice imam osećaj da se tu neka slatkovodna rečica uliva u more.

Voda u najudaljenijoj tački zaliva nije dublja od pola metra. Mulj na dnu. Patke kojih je bezbroj ga dižu i voda, ni toliko plitka, nije providna. Idući prema početku zaliva, mjesto biva sve naseljenije i tu se nalazi mala luka. U zalivu par jedrilica usidrene, čekaju, dok se vlasnici kupaju oko njih. Par restorana i nekoliko ribarskih čamaca daje do znanja da se radi o ribarskom mjestu.

Kupanja nije bilo ali je vredelo provozati se i napraviti par sličica.

Neapoli Voion i Kastania cave

Ovaj novi grad smo ostavili nekako za kraj. Istočna strana poluostrva Monemvasia, sve zgrade novije gradnje, razvijeno turističko mjesto. Onaj deo što daje utisak starije gradnje pun je lepih restorana.

Plaža peščana i šljunčana dužinom celog mesta. Dan prelep. Najveći problem je izabrati pravo mesto za kupanje. Da li levo, desno, malo napred, ili kod onog kafea ili ...  Ajd, nekako se odlučismo :)

Iako smo ušli daleko u drugu polovinu septebra, voda za kupanje je idealna. Sunce prilično prži. Problem je šetati po pesku koji je užaren.

Velike razlike izmedju avgusta i sada, mislim da nema! Prevruće je i odlučujemo se provozati do Kastania pećine. Nekih 20-tak kilometara u planine.

Ova pećina je na svim pravcima prilično dobro obeležena i ne možete zalutati. Ono što me iznenadjuje jeste sjajan asfalt koji vodi do prilično divljih i nepristupačnih planinskih predela. Na momente usponi su po 13%. Uz brdo može drugom ali niz brdo mora prva brzina sa asistencijom kočnice povremeno.

Veliki parking i vrlo uredjen prostor oko ovog prirodnog spomenika. Karta za ulaz u pećinu je 7€ a grupe u obilazak kreću svakih sat vremena. Biletar je ujedno i vodič kroz pećinu. Pećina prelepa. Verujte da vredi napustiti plažu i osvežiti se u utrobi zemlje na +19 C.

Na biletarnici nadjem neki turistički reklamni materijal i oko mi padne na nešto što me na prvi pogled podsetilo na "Djavolju varoš" u Srbiji. Priupitah biletara kako da dodjem do ovog lepog mesta. On sav oduševljen, objašnjava mi rečima: "Sjajno, samo idite ovim putem, pa onda kad dodjete do mora videćete predivnu plažu Ag. Marina i tu Vam je to". Ne reče mi glavnu stvar. Da do tog Ag. Marina vodi desetak kilometara makadama.

Fenomenalan vidik ka celom zalivu.

Mi, entuzijasti, u potrazi za takvim mestima krenemo odmah. Začudu mi je da se putevi sa svakim kilometrom sužavaju i na kraju asfalt se pretvara u makadam. A obali ni traga još. Nekako dodjosmo. Nigde ničega. Malo proširenje i na njemu parkirana dva kampera i tri automobila. Iza brega mala kućica sa toaletom i kancelarijom za turističkog vodiča. Koga i gde ćeš ti bre da vodiš??? Pitam se ja. Pa ovo je kraj sveta.

Priupitam ljubaznog momka gde se nalazi ovaj lokalitet i pokazujem sliku, a on će ti meni: "Na pravom ste mestu". Rukom pokaže na plažu nekih 100 m od njega. "Fosil forest" kako je oni zovu nalazi se na samoj obali. A radi se o ovom kamenom "žbunju" pored kojeg se slikah.

Plaža, odmah pored noge! Ne duža od 20 metara ali prečarobna. Pesak i predivno more! Kupači? Da, to su oni iz kampera parkiranih malo dalje uz brdo! :)

I za ovo mesto kažem opet, vredelo je doći. Kilometri odavno nisu prepreka za istraživanje.

Još dok smo išli do Ag. Maria glad je bila loš pratilac. Odmah po povratku u Neapoli, kako ne bi šećer pao ispod granice tolerancije, pravac restoran na još malo djakonija.

Posle ručka napravismo kratku šetnju ka jugu mjesta. Tu je jedno malo poluostrvce. Na njemu crkva Ag. Paraskevi. Par fotografija su tu da prikažu ovu lepu crkvicu i njenu okolinu.

Olimipa

Za prvi dan povratka planirana je kraća vožnja do Nafpaktosa. Nekih oko 400 km puta. Lagan dan za vožnju sa planom obići Olimpiu i njene znamenitosti.

Obzirom da nas put vodi na nekih desetak kilometara pored Olimpije, odlučujemo da to bude dnevna pauza sa obilaskom. Ovaj arheološki lokalitet ne možete promašiti nikako. Previše je znakova na sve strane koji će Vas odvesti do centra starog grada Olimpia. Može biti problem naći parking ili slobodno mesto u restoranu. Grad je prepun turista. Lep dan pruža zadovoljstvo obilaska dva muzeja i velikog arheološkog platoa kojeg vredi obići lagano. Ulaz u ovaj kopleks je 12€. Za svaki lokalitet imate posebnu kartu.

Muzeji rade do 15h a arheološki plato ceo dan. Više kustosa i pratilaca (posmatrača) nisam u svom životu video. Na momente sam pomislio da je "njih" više nego nas turista. Verovatno postoji razlog za to. Nije moje da komentarišem. Neka ljudi rade! :)

Fascinantne su postavke u oba muzeja. (Arheološki Muzej i Muzej Olimpijskih igara). Dozvoljeno je fotografisanje. Nigde žurbe nema. Samo lagano i uživajte u svemu. Ko voli!

Nafpaktos

Nakon duuugačke šetnje po vrelom sunčanom danu, pauza uz ručak i paljba za Nafpaktos. Hotel Niki nalazi se u sred grada u glavnoj ulici. Garaže nema, ali ljubazni domaćini nam nalaze parking na ulici pored hotela. Smeštaj na brzinu. I odmah bežanje u grad. Valja malo prošetati ali i ledenog piva probati.

Za razliku od prirodi i "kraja sveta" gde smo bili prethodnih dana, sad smo u epicentru turističkog mesta. Bezbroj turista, automobila, motocikala, bicikala kreće se gradom. Problem je preći ulicu. Sve zuji i vri od života. I buke!

Ova mala promenada pred veče je bila prepuna mladosti a putevi zagušeni saobraćajem automobila, skutera, motocikala, pešaka. 

Prethodnih noći jedinu buku su pravili talasi mora i po neki komarac. Ovde imam osećaj da svaki motor ili automobil glavnom ulicom prolazi kroz našu sobu! :) Dva sveta, potpuno različita. Svidja mi se i ovo! :)

Nafpaktos je mesto koje smo prošle godine obišli na par sati u povratku sa Evie. Dogovor je već tada napravljen da ćemo ovde odmoriti barem dva dana. Plan je obići kastel do kog Vas vode bezbroj stepenika ili obilazni put. Naći plažu za kupanje. Osvežiti se u vodi sa pogledom na Rio Antirio i sever Peloponeza kao i bezbroj vetroelektrana koje se vide po obodima planina. Rečeno, učinjeno.

Naravno, i ovde imaju Mamos pivo. Doživeh, eto, da domaćin kapitulira pred nama i kaže: "No more Mamos". Bruka, popih sve čovekove zalihe! :)

Prija mi ova vreva u gradu. Naročito noću. To je kao u košnici! Iako je već druga polovina septembra, život se oseti punim plućima na sve strane.

Moralo se malo prošetati do tvrdjave Nafpaktos. Stotine je stepenika i obilazni put do vrha. Na vrhu, naravno, prelepi vidikovci i restorani. Mali Dubrovnik, kao na dlanu.

U povratku od Rio Antirio pa sve do Ianinne, već su u funkciji sve četiri naplatne rampe putarine. Svi troškovi su izmedju 2,95 - 3,50€. 

Nekakva mala statistika putovanja:

12 dana odmora sa putovanjem, predjenih 3600 km, prosečna potrošnja dizela 4,2 l/100 km, prosečan smeštaj 25€/noć za dve osobe, pročitanih pet knjiga. :)