Published on Wednesday, 16 September 2015 13:32
Hits: 2663

Pogled na Jadranska ostrva sa palube jedrilice je nešto posebno

 

Običan radni dan na poslu, telefonski poziv mog drugara i neočekivano pitanje: "Šta radiš krajem juna?". Hm. Ne znam, uvek imam neki obaveza, odgovaram zbunjeno. "A jesi li slobodan (pita ti mene Slobodan) i voljan da nam se pridružiš na jedrenju po Jadranu kao gost naše kompanije?" glasilo je novo pitanje. Gledam u slušalicu i ne verujem!

- "Jesam"!!!

I da sam imao nekakvih obaveza, odmah bi ih otkazao. Nakon toga usledila je razmena mailova sa detaljnim uputstvima, tajmingu, opremi, zadacima ....

Na kraju se ispostavilo da su uputstva bila predetaljna. Potrebna je bila samo dobra volja i osmeh!

Nervoza, iščekivanje polaska, pretresanje po spisku neophodnih sitnica, pregledanje do sada objavljenih sadržaja o jedrilicama, o jedrenju, po netu, analiza iskustava pojedinih jedriličara činili su svoje...

I dolazi taj dan. Utorak, 23.06.15.

Ekipa se okuplja u lokalnom kafeu u blizini kompanije domaćina "Alf-Om". Ići ćemo sa dva automobila. Od poznatih saputnika, tu je Slobodan, jedan od naših domaćina i kolega Dalibor. Ostali momci su ili već bili na jedrenju ili je i njima prvi put kao i meni. Kratka kafa i dogovor, krećemo ka marini Kremik pored Primoštena. Lagana priča i upoznavanje putem. Sa nama u autu i Milan, mladi kolega po struci. Prva pauza u Drvaru i kratko osveženje u kafeu.

Obzirom da je ukrcavanje na jedrilice bilo planirano do 15h, mi stižemo na vreme i lagano se pripremamo, pakujemo, uživamo u suncu, tražimo free wifi u okolini i ...

Naša "krstarica" narednih dana. Internet je prepun detalja o Sun Odyssey 43 jedrenjacima pa ja neću ovog puta...

Zajednička slika obe posade, pre polaska! Za uspomenu! A uspomena će tek da bude :)

Takodje, pre polaska izdaju se važna upozorenja za boravak na jedrilicu, nešto što liči na "dnevnu zapovest" u vojsci. Voda mora da se štedi. 400 litara na nas 10 nije mnogo, pa umivanje i pranje zuba mora biti striktno štedljivo. Tuširanja nema na brodu, koristiti tuševe na lokalnim plažama. Kao i ostale usluge turističkih naselja i marina. Voda za piće je flaširana. Struja se štedi. Punjenje telefona moguće je samo ako nije uključen navigacioni uredjaj na punjač. Nema bespotrebnog osvetlenja. Praksa su LED sijalice. Akumulatori moraju da se čuvaju. O smeću svi brinemo. 

Avantura može da počne!

Pripreme za polazak i druge posade.

Isplovljavanje je tačno u 16h. Talasi ne obećavaju previše uživanja. More se baš "diglo". Za mene, čini mi se i previše. Al posmatram lice Željkovo i tražim nijanse koje bi me obeshrabrile. Nema ih. Čovek, ni da trepne. Kontam, nemam ni ja potrebe za brigu :)

Željko nosi čin admirala, inače profesionalni i sertifikovani skiper sa već, višegodišnjem iskustvom. Na drugom čamcu Zlaja je skiper, takodje sa nekoliko godina iskustva i licencom. 

Raspoloženje na nivou. Lagano medjusobno upoznavanje i priča počinje, iako talasi pokušavaju da smetaju. 

Nakon sat vremena plovidbe na motor, Brano (kapetan i brodska majka) iznosi mezu i čašicu ljutog za sretan put i mirno more! Hm, vrlo čudno iskustvo kad po takvim talasima pokušavate staviti parče "suvog" u usta ili popiti naki gutljaj pića a da pri tome ne prospete ništa iz čaše :) Slika sa tog perioda nevremena baš nešto i nemamo. Valjda razumete zašto :)

Jugo na momente pojačava pa slabi al talasi se ne smanjuju. Željko kaže da su tog jutra bili još veći. Nekako ne mogu da shvatim da mogu biti veći nego što jesu, al in je stari vuk, verujem mu. On zna bolje nego mi početnici :)

Današnja destinacija je uvala Šešulja, mesto Maslinica, ostrvo Šolta. 

Uplovljavamo negde oko 20h. Put do Šolte je bio hm hm ... NE NE NE SMEM o tome da pišem! :) Strašno! Morske tegobe. Ja otvorio "sezonu". Ode i rakija i suvo meso. Moj najbolji prijatelji bile su dve sajle na krmi koje su me čuvale da ne padnem u talase :) Težak je život moreplovaca. A moje i naše "morsko krštenje" baš prvi dan :)

Jedrilica se sidri. Tu već učimo prva pravila i zakonitosti sidrenja. sakrivanja u zatone, borba protiv morskih struja ....

Dobro smo mi to odradili. Kao da smo došli na drugu planetu. Ni talasa, ni vetra ni mučnine ni... osim mnogo mnogooo priče i smeha :)

Uskoro i večera. Brane, vrhunski sprema hranu, tako sam čuo a on je to svakodnevno dokazivao.

 

Morski plodovi su na meniju. A šta bi drugo? Kako se na brodu večera? Sa padom večeri treba vam dugi rukav, oko "trpezarijskog stola" mesta za 6 ljudi. Prva tura gladnih seda i odmah se prihvata tanjira i tople hrane. Po neka čašica vina ili konzerva piva i odmah zatim dolazi i druga smena za sto. Druženje se nastavlja. Nakon talasa smeh sve jači.

Imamo i gosta na brodu. Tu je Željkov rodjak koji je usidrio svoju brodicu nedaleko od nas (Crvena brodica). Momci na drugoj jedrilici odmah do nas. Dopire smeh sa njihove palube. 

Kratka šetnja po Maslinici. Prija hodanje po čvrstom tlu. Mesto malo, lučko, pitomo, ušuškano u uvalu a sa pučine zaštićeno ostrvcima Balkun, Saskinja i Polebrnjak. Krademo wifi gde god stignemo a sličice se već se šalju po mrežama i mailovima :)

Spavanje! Hm, mislio sam da je to nešto što liči na tenkovski "komfor". Greška :) Djeka i ja smo cimeri u sobi ispod zadnje palube.

Soba sa velikim krevetom gde je, siguran sam, bilo mesta za najmanje još jednu odraslu osobu. Takvih soba ima još jedna, simetrično od naše. Na pramcu se nalaze dve sobe koje su mnogo oskudnije sa prostorom a u jednoj se čak spava na sprat kao u konzervi. To me je podsetilo na podmornički smeštaj koji sam video, nekad, davno! :)

Dnevna soba ili "admiralova" rezidencija! :)

Mislim da je bilo dovoljno par sekundi da utonem u san. Blago ljuljanje jedrilice čini da san dodje trenutno a krevet udoban. Vreme povečerja negde oko ponoći! :)

Vreća za spavanje nepotrebna. U potpalublju prilično toplo. Dovoljne su plahte brodske. 

Sreda, 24.06.15.

Oko 07h, jak udar vetra, zanošenje cele jedrilice i naglo startovanje motora me je probudilo u sekundi. Vojnik u meni skače na znak opasnosti. Kiša pada po vetru. Jedrilica biva bačena na stenje ali je Željko pravovremenim uključivanjem motora sprečio da to toga ne dodje. Kiša jaka, jedrilicu protiv vetra i struje mora držimo na gasu sa zategnutim konopima i tako nekih skoro pola sata dok se nebo nije smirilo. 

Izgleda da je to bio zadnji trzaj lošeg vremena i čisto, napomena, kako nebo i more u sekundi mogu postati neprijatelji na pučini.

08 h, Brano iznosi doručak. Viršle, kajgana sa kafom ili čajem. Vrhunski. Pravimo plan za dalje. Destinacija - Paklenski otoci. 

10 h isplovljavanje i vožnja na motor ka otocima. Tokom vožnje sakrivamo se od sunca koje prililčno peče a priča ne prestaje. Teme? Razne. Ja pokušavam da naučim što više o životu na brodu, pravilima, vetru, vetrokazu, jedrima, .... Laganom vožnjom stižemo u širi reon odredišta. Svako ostrvce za sebe priča. Mali zatoni, vale, drage ili kako god, u svakoj već usidrenie jedrilice. 

Tu smo oko 14 h! Kupanje.

Voda kristalno čista.

Skokovi sa pramca pa preko krme ponovo na palubu i opet skok.

Čista uživancija! Pure nature!

Iz kuhinje dopire miris nečeg lepog. Pavlovljev refleks najavljuje gozbu. Brano oko 15 h najavljuje ručak i lagano se okupljamo oko stola. Gulaš. Savršen. Bogat. Ukusan.

A nakon ručka može i da se zasladi. Na brodski način. Brano (Alf-Om), naš kuvar, kapetan po "činu". 

Naravno hladno pivo i vino su tu.

Ima i Karlovačkog, ledenog!

18 h polazimo za Palmižanu. Opet lagana vožnja, kombinovana, na motor a i na jedra. Vožnja na jedra, vrhunski doživljaj. Tišina, naginjanje jedrilice, ubrzavanje i usporavanje u zavisnosti od jačine vetra i ugla jedara. Šuštanje vetra preko sajli. Ležanje na palubi. Sunčanje. Misli koje lutaju negde daleko.

Lagano klizimo u Palmižanu

Sidrenje u blizini marine. Sad već iskusne ruke "marinaca" krote galije vežući ih za stenje na jednoj strani a sidrom na drugoj.

Iskrcavamo se i kroz šumarak...

... i pored nekoliko lepih restorana ulazimo u marinu u kojoj je usidreno mislim, oko milion jedrilica :) možda sam se i zabrojao, ali bilo ih je ... oko ...

Atmosfera na palubi vrhunska. Svako ima neku svoju priču. Pokušavam Željka, na mala vrata da uvučem u klub bajkera svojim iskustvima sa putovanja, al tvrd je on orah. Prodao je dušu morima i palubi! No, uporan sam ja.

21 h, večera na palubi. morski plodovi. Opet vrhunski ukusni. Druženje do kasno u noć. Oko stola na palubi premalo mesta za sve nas. Muzika sa druge jedrilice dopire i do nas. 

Četvrtak, 25.06.15.

07 h, budjenje, izvlačenje iz soba, kuvanje kafe i čaja. Jutarnja higijena. Trening razgibavanje. Uskoro stiže i doručak. Kuvana jaja, pašteta, sir, šunka. Sredjivanje stola posle doručka, pranje posudja i lagano isplovljavanje ka Primoštenu.

 

Plovidba pored Drvenika Malog

Do Primoštena idemo opet kombinovano na jedra i motorom. Predivan doživljaj. Naginjanje jedrilice je fantastično a brzine veće nego uz pomoć motora. Uživancija do neba.

Po malo smo se oprobali u kormilarenju. Naši domaćini Darko, Slobodan i Željko (Alf-Om)

Pa i ja! :) A i nije nešto teško. Skoro kao tenk!

Klizimo dalje a ekipa uživa na palubi pod punim jedrom

Oko 14 h lagano ulazimo u Primošten, bacamo sidro malo dalje od plaže i obale a ekipa se malim čamcem upućuje u mesto radi nabavke. Kupanje i sunčanje. Plaže Primoštena pune kupača. 

Uz ručak, onako usput pomenem da nisam mogao ni sanjati da ću svoj 52. rodjendan provesti sa sjajnom ekipom i to na jedrilici. Žao mi je samo što nemam pravog načina da to proslavimo. 

Nakon snabdevanja dižemo sidro, širimo jedra i nastavljamo ka Šibeniku, današnjoj destinaciji. Vetar odličan, koristimo ga i u cik-cak vožnji prolazimo...

... izmedju kopna i ostrva Zlarin sve do zidanih utvrda,

... kapija Šibenske luke.

Predivna vožnja, kombinacija korištenja bočnog i čeonog vjetra ("u orcu"). Čudna je ta fizika, aero(hidro)dinamika, ili šta god već. Idete u vetar a koristite njegovu snagu da vas vozi. Hm! Ne kontam!

Ja sam se najčešće držao mehanike poput vitla i zatezao jedra.

Ulazak u Šibensku luku je sam po sebi veoma atraktivan. Od tvrdjava na ulazu u Šibenska vrata pa do same luke prolazi se lagano pored starih vojnih objekata bivše RM JNA. Neki objekti su i sada u funkciji mada ih je većina pretvorena u skladišta i šetališne zone. 

Dogovaramo kratku izlet šetnju po Šibeniku. Manjina ostaje na brodu i odmiče se od obale obzirom da sidrenje nije dozvoljeno a većina se brzinski iskrcava. Ne možeš za sat vremena mnogo vidjeti, ali se može barem sjesti i popiti točeno pivo! 

Vreme brzo leti. Uz dodatnu nabavku piva, ukrcavamo se lagano na jedrilice i odlazimo ka Šibenskim vratima kako bi u nekoj od malih uvala našli mesto za sidrenje. Predivan dan. Pun sam utisaka. Vetar, sunce, jedra, šetnja, smeh, priča... Iskustva za priču koju pokušavam da prenesem na papir (ekran).

Sidrenje završeno. U zatonu pored naših tu je još nekoliko jedrilica.

Lagano pada veče. Večera već gotova.

Sudje oprano i sredjeno.

Sedimo na "terasi" i priča priču stiže.

U nekom momentu komešanje u potpalublju. Hm, šta li je? "Nije čoveče 25 nego 52, čujem ja" Brane okreće tortu i broj 25 se pretvara u 52. Ne mogu da verujem!!! :) Torta! Rodjendanska! Svećica nema al broj je tu! E pa ... ostao sam bez teksta. Čestitke. Ja ćutim i dišem duboko. Iznenadjenje je potpuno. Predivna noć. Sa susjedne jedirlice lagana muzika. Površina mora kao ulje. Mesec se presijava na površini. Ne ide mi se na spavanje! :) Fantazija! :)

Petak, 26.06.15.

Nakon budjenja, doručka i jutarnjih redovnih aktivnosti dižemo sidro i motorom lagano krećemo ka Skradinu. Plan je proći pored Karina, malo zakačiti Bilice i onda uploviti do Krke, koliko je to moguće. Sjajna vožnja. 

Krka u donjem toku putuje kroz kanjon koji ostavlja bez daha. Nižu se fotografije. Srećemo bezbroj jedrilica. Saobraćaj gust. Prolazak ispod mosta. Razne lagune. Svetionici. Blago zakretanje ka Bilicama,

fotografisanje i opet kanjonom do Skradina. 

Plan je da napravimo skitnju po Skradinu...

... i uzvodno do Manastira Krka.

Presedamo na turističke brodove koji od Skradina voze do slapova Krke.

Prepuni brodići beskonačno dugo se ukrcavaju turistima i lagano, negde oko 15 minuta klize uzvodno.

Svaki pogled na vodu, stenje, zelenilo, šume je fantastičan. Turista? Koliko ti duša poželi. Cena ulaska na brod i u nacionalni park Krka je 110 kuna. A kao da je besplatno! Il što bi naš narod rekao "džaba" :)

Krka, Nacionalni park, slapovi, muzeji, etno kuće, obale, voda, ...  sve je fenomenalno. Jedinstveno. Vredelo je prošetati i obići sve ovo. Neka slike govore za sebe.

Još nekoliko fotografija koje su snimljene predivnog dana šetanja po prelepoj prirodnoj oazi.

Tu je i ostatak turbine prve hidroelektrane u Evropi. Po podacima ona je podignuta i puštena u rad nedelju dana nego li je to uradio Nikola Tesla u USA.

U kompleksu NP Krka nalazi se i Pravoslavni manastir Krka. Ovo je samo jedan detalj tog manastirskog kompleksa.

O čistoći vode izlišno je pričati bilo šta. Pastrmka gospodari njome a nekoliko je česmi i izvora pitke vode.

I tako, lagano se vraćamo brodićem nazad u Skradin. Radio vezom pozivamo jedrilice po nas i produžavamo naš put ka početnoj marini odakle smo pre 4 dana započeli turneju.

I Marko se okušao malo voziti na jedra :)

Lagana vožnja ka marini Kremik i priprema jedrilice za vez. Pakovanje. Sedanje u automobile i povratak u Banja Luku. Predivnih 4 dana i jedna nebeska slika za kraj!